Bolana mami

Mislm da ne zdržim vec mami bo zj mela ze 2 operacijo ker ima tumor na možganih in nemorem spet skozi to use???? nadeljevanje bo srbsko.

Ne znam više šta osjećam. Kao da su mi sve emocije pomiješane – i tuga, i strah, i ljubav, i bijes. Nekad mi se čini da mi srce neće izdržat’. Da će mi duša jednostavno puknut’, onako tiho, bez glasa. I niko to neće primijetit’. Jer ja sam ona koja se smije kad bi trebala da plače. Ona koja kaže „ma sve je okej“, a iznutra se raspadam.

Ali najteže mi je... kad pogledam mamu.

Leži tamo, tiha, krhka. A bila je lavica. Bila je sila. Znala je uć’ u prostoriju i sve oči bi bile na njoj. A sada? Sad jedva otvori oči. A kad ih otvori, u njima više nema onog sjaja. Samo umor. Samo tihi vapaj da još izdrži. Da se još ne preda.

I ja tu sjedim. Pored nje. Držim joj ruku. I šapućem: "Tu sam, mama. Ne idi još." A ona se jedva nasmije. I kaže: "Znam." I tad mi pukne sve u meni. Jer ona tješi mene, dok se sama bori s nečim što ne mogu ni zamislit’. I boli. Boli me što ne mogu da je popravim. Da joj vratim snagu. Da budem čudo koje joj treba.

Sinoć sam se ušunjala u sobu i gledala je kako spava. Disala je tiho, plitko. I svaka tačno izbrojana sekunda između dva daha me ubijala. Zamišljala sam kako joj govorim sve što nisam imala snage da kažem naglas. Kako joj pričam da mi nedostaje svaki osmijeh, svaki savjet, svaki put kad mi je rekla da će sve biti u redu. Jer sad – sad ništa nije u redu.

Nekad se pitam zašto baš ona. Zašto ne ja. Zašto ne neko drugi. A onda se postidim tih misli. Jer ona nikad nije pitala "zašto ja?" – samo je ćutala i trpjela. I nastavila da voli. I da bude tu – za mene, čak i sada kad njoj treba neko više nego ikad.

Ne mogu da se naviknem na ovu verziju života. Gdje nema sigurnosti. Gdje ti mama više nije stijena, već neko ko se oslanja na tebe. I ja pokušavam. Svakog dana. Ali niko ne zna koliko je teško biti jaka kad ti se cijeli svijet urušava. Kad ti se sve ono najvažnije polako gasi pred očima.

Ali mama... ako ikad ovo pročitaš, ili osjetiš... znaj da te volim više nego što riječi mogu opisat’. Da bih mijenjala sve – godine, dane, zdravlje, život – samo da opet vidiš svijet onako kako si ga nekad gledala: s osmijehom i snagom. Znam da te gubim pomalo. Ali neću prestat’ da budem tu. Ni za dan, ni za tren.

Ti si moja svjetlost. I kad nestaneš, dio mene će zauvijek ostati s tobom. U tišini, gdje niko ne gleda. U mom pogledu kad se nasmijem, a mislim na tebe. U svakom otkucaju srca koje nosi tvoju ljubav.

I zato – bori se, mama. Ali ako jednog dana odlučiš da pustiš... samo znaj da si bila voljena. Najviše. Na svjetu volim teZauvijek.

Ojoj sj nmorm vrjet kok jokam k to pišm kaj nj nardim.Pomagahtee

Živjo hvala za odgovor zanima me če je kaka psihologinja,sovialna delovka itd otd.. ki zna srbsko,hrvaško ali bosansko in bi razumela tekst ki sem ga napisala.

Zdravo! Tudi jaz ne znam srbsko, a sem razumela zapis (morda ne vsake besede, a več kot dovolj da sem vse razumela). Kot svetovalka pa bi lahko uporabila vsaj google translate, da bi lahko podala konkreten nasvet.

Draga Ja1, srce me je zabolelo ob tvojem zapisu, čutim tvojo bolečino in verjamem da ti je zelo težko. Žal mi je, da nimam čarobne paličice, ki bi pozdravila tvojo mamo, a rekla bi ti le, da ne izgubi upanja. To ne pomeni da "moraš biti močna", da moraš skrivati žalost, obup in tudi jezo. Jeza v smislu "zakaj ravno moja mama" je popolnoma normalno čustvo in ne sramuj se ga. Tako kot čutimo veselje, ljubezen, tako čutimo tudi jezo, žalost, obup... in ko te preplavi je prav, da se zjokaš. Če nočeš v pričo mame, ker ji ne želiš povzročati skrbi, se umakni in se zjokaj. Jok ne reši težave, a napetost v tebi bo pa jok vseeno malo sprostil. Poleg tega ti svetujem, da se ne zapiraš vase. Če o tvoji žalosti in vseh čustvih ki te preplavljajo, težko s kom govoriš, si jih zapiši. Neverjetno je, koliko pomaga, ko daš vse svoje misli, skrbi in vsa čustva ven, pa tudi če le na papir. Poizkusi pa ostati pozitivna. Jaz si vedno rečem-ni konec dokler ni konec. In ko praviš, da je tvoja mama bila vedno levinja, verjamem da se bo borila z vsemi močmi. Tvoji mami želim iz srca, da ji uspe in tebi želim da veš, da nisi sama, da navijamo za vaju in srčno upam, da se vse izteče tako da bo dobro! Čuvaj se in javi se še kaj.

Zdravo,

morda lahko tudi skupaj z drugimi družinskimi člani povprašate materinega zdravnika (ali pogledate na spletu), če bi se lahko pridružili kakšni podporni skupini za svojce oseb z boleznijo kot jo ima tvoja mama. Tam lahko srečate ljudi, ki se soočajo s podobno situacijo kot vi in si lahko medsebojno pomagate.

Hej,

nadam se da je tvoja mama dobro. Stvarno mi je žao što prolaziš kroz ovo. Možeš to. Želim ti puno sreće.

Bog blagoslovio tebe i tvoju majku.

(P. S. Ako je nešto krivo napisano, žao mi je, ali ne govorim dobro hrvatski, pa sam koristio Google)

Sretno i srdačan pozdrav. ????